Odora u kojoj je knez Lazar sahranjen čuva se od pedesetih godina u Muzeju Srpske pravoslavne crkve. Uoči Vidovdana, Muzej je pripremio i na sajtu objavio idealnu rekonstrukciju u 3D formatu, koja prikazuje kako je odora izgledala pre oštećenja.
Kako objašnjava upravnik Muzeja Sprske pravoslavne crkve Jerej Vladimir Radovanović, odora kneza Lazara nije sačuvana u svom izvornom obliku i ima nedostajajuće delove, zbog čega je Muzej SPC želeo da savremenim vidom prezentacije pruži mogućnost posetiocima potpuni doživljaj kako je ona prvobitno izgledala.
„Prvo smo krenuli sa jednim kapitalnim izdanjem, našom knjigom ‘Srpska srednjovekovna vladarska i vlasteoska odeća’, u kojoj smo rekonstruisali brojne portrete i odeću prikazanu na tim slikama. Na kraju smo, kao vrhunac rada na približavanju našeg srednjeg veka, pogotovo dvora i srednjovekovne vlastele i njihove odeće, predstavili jedan od retkih originalnih predmeta odeće koji je sačuvan do danas“, objašnjava Radovanović za Tanjug.
Vladimir Radovanović
On kaže da digitalna rekonstrukcija odore, osim što pruža doživljaj originala, takođe pruža i mogućnost da se predmet očuva i prenese budućim pokolenjima, što je, naglasio je on, imperativ svega. Napominje da je 3D model od velikog značaja za kulturu i za duhovnost, jer odora kneza Lazara predstavlja jedan od retkih originalnih predmeta koji je do danas sačuvan.
„Ako samo uzmemo u obzir činjenicu da je on tokom Drugog svetskog rata spašen ispred ustaškog uništavanja, zajedno sa moštima svetog kneza Lazara koji su 1942. godine doneseni tokom ratnih zbivanja i tokom okupacije, govori koliko je i u tim teškim trenucima, skoro najtežim za naš narod, bila preokupacija sačuvati i spasiti te predmete“, zaključio je Radovanović.
Zamenica upravnika Muzeja Sprske pravoslavne crkve Miljana Matić objašnjava da odora kneza Lazara, koja se čuva u četvrtoj sobi stalne postavke Muzeja SPC, danas izgleda kao jedan dvodimenzionalan predmet jer, napominje ona, pri izlaganju u muzeju se moraju poštovati svi mikroklimatski uslovi, ali i uslovi koje propisuju konzervatori o čuvanju takvih predmeta.
Za Tanjug je objasnila da se radi o izuzetno dragocenoj tkanini koja ima zlatovez, i koja na sebi ima vrlo neobične motive, a to su predstave adosiranih lavova, što, ističe ona, ukazuje na činjenicu da je knez Lazar nesumnjivo morao da učestvuje u odabiru takvog motiva.
Mirjana Matić
Dodaje da ovu tezu svakako potvrđuje činjenica da je na jednom jedinom sačuvanom dugmetu na odori upravo heraldički simbol kneza Lazara, a to je šlem sa volvejskim rogovima, koji je nedavno pronađen i na izvesnim pečatima koji su iz razdoblja njegove vladavine.
„To jedno jedino malo dugme ima srednji deo koji je izliven od metala ukrašem emajlom višebojnim, i oko njega je zapravo tehnikom veza urađen jedan vrlo lep okvir,“ objasnila je ona i dodala da se rekonstrukcijom dugmadi ustanovilo da je ovaj predmet imao čak 41 dugme.
Matić kaže da u oviru 3D rekonstukcije koju je Muzej SPC uradio, jedna od njih prikazuje model u boji kakva se može videti u muzeju, a druga prikazuje odoru svetog kneza Lazara u njenom izvornom vidu, u vladarskom purpuru u crvenoj boji, na kojoj je rekonstruisana celovitost tkanine koja danas nije takva, jer su, kako objašnjava, vernici vekovima uzimali komade jer je ovaj predmet bio u kivotu sa moštima svetog kneza Lazara.
Ističe da se pored odore kneza Lazara, u muzeju nalazi i pohvala Knezu Lazaru dela monahinje Jefimije, odnosno despotice Jelene Mrnjavčević, koji je 1402. godine bio načinjen kao pokrov za odsečenu glavu kneza Lazara.
„Ti divni stihovi koji se nalaze na površini pokrova, odnosili su se na pohvalu onom ko pod tim pokrovom počiva. Pod pokrovom je počivao Sveti knez Lazar i zaista je divna prilika da na Vidovdan, o tom svetom i velikom prazniku za čitav sprski narod koji obeležava stradanje, mi na neki način vaskrsnemo putem 3D modela jedan život lepote srednjeg veka i vidimo kneza Lazara ne samo kao vojnika koji u oklopu sa šlemom jaše na konju i bori se, i na žalost podnosi krst stradanja, već i kao jednog izvanrednog velikaša koji se odeva po modi Evrope toga doba,“ navodi ona.
Kustos Muzeja Srpske pravoslavne crkve Natalija Stokanović rekla je da je odora kneza Lazara napravljena od svile iz italijanskog grada Luka, koja se zove lambas, i prikazuje jedinstven primer korišćenja italijanske svile u srednjevekovnoj primenjenoj umetnosti, zato što su svi predmeti od tekstila koji su sačuvani, uglavnom rađeni na atlas svili iz Carigrada.
„Prema pričama monaha iz Vrdnika, odežda sadrži mrlje od krvi kneza Lazara i 16 ubodnih rana, zbog toga što je knez Lazar nosio ovu odeždu u boju na Kosovu. Međutim, istraživanja koja smo sproveli poslednjih nekoliko godina su pokazala da je zapravo odežda i starija, dakle da je ona iz vremena treće četvrtine 14. veka, što znači da je on koristio još na svom dvoru tokom ceremonija,“ izjavila je ona za Tanjug.
Stokanović kaže da se odora našla u Vrdniku, prilikom prenošenja tela kneza Lazara iz Prištine u Ravanicu, godinu dana posle Kosovske bitke 1389. godine, jer je, ističe ona, verovatno tokom velike ceremonije prenosa moštiju, njegovo netruležno telo bilo obučeno u zlatotkanu porfiru.
Kontuš je, kako je objasnila, vrsta odežde koja se nosila u moravskoj Srbiji, dakle u vreme dinastija Lazarevića i Brankovića, koja je gore malo sužena a onda se zvonasto širi na dole, a takođe su i sami rukavi suženi do lakata, a zatim se šire.
„Što se tiče naše odežde, ona je dobila i rekonstrukciju svih dugmadi koji su postojali na odeždi. Reč je o 41 dugmetu, po 9 na samim rukavima, i istorijski zapisi kažu da su postojali i biseri. Do rekonstrukcije je došlo upravo jer su vernici čupkali delove odežde zbog zdravlja,“ navodi ona.
Kaže da je odora kneza Lazara oduvek bila deo istraživanja srednjeg veka, posebno primenjene umetnosti, zbog toga što nije ostalo mnogo predmeta od tekstila iz tog doba. Zahvaljujući 3D modelu odore vide se detalji koje se ne mogu videti golim okom, kako izgleda samo tkanje, kako je izveden srednjovekovni vez, zlatovez i srebrovez, i kako izgleda sama osnova koja je protkana zlatnim i srebrnim nitima.
Izvor: Euronews
Autor Tanjug, foto Tanjug/Sava Radovanović
