autor Beli Ahđeo Info
Захваљујемо се Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог које је допринело реализацији овог пројекта и надамо се да ће публикација допринети ширењу знања о важности чешког доприноса у Србији и јачању пријатељства између наших народа.
Добродошли у публикацију „Од Прага до Београд – Значајни Чеси у историји и култури Србије“, која представља резултат нашег дугорочног и посвећеног истраживања о доприносима чешких личности у развоју српског друштва, културе и институција. Овај пројекат настоји да открије и осветли животе и дела значајних Чеха који су својим радом и залагањем оставили трајни печат у историјским токовима Србије.Ова публикација је више од историјског прегледа – она је мост који повезује две земље, указујући на важност међународне размене и културне сарадње.
1
Желимо да укажемо на значајне личности које су својим делима оставиле трајни траг у српском друштву, али и да потсакнемо даљу сарадњу и разумевање између наших народа.
Уверени смо да ће овај пројекат послужити као инспирација за будуће генерације и као подсетник на важност међународне сарадње, културних веза и заједничког улагања у развој и напредак.
Уживајте у читању и откривању историјских и културних вредности које овај пројекат открива.
Јосиф Маржик
Јосиф Матеја Маржик (Спола, 17. јул 1844 — Краљево, 28. август 1933) био је српски лекар и војни официр чешког порекла. Године 1876. године, дошао је у Србију, где је као лекар допринео организовању санитетске службе у српској војсци током српско-турских ратова. Након завршетка борби, одлучио је да остане у Србији, а највећи део свог живота провео је у Краљеву, где је и преминуо 1933. године.
Јосиф Маржик је рођен 17. јула 1844. године у Споли, близу Табора, у Аустријском царству
(доследно данашња Чешка). Имао је пет старијих
сестара и три старија брата. Његов отац, Матеј, био је земљорадник, а мајка, Ана, домаћица. Основну школу завршио је у родном месту, а гимназију и студије медицине у Прагу. Након завршетка студија 1876. године, радио је као асистент на једној прашкој гинеколошкој клиници, а потом као лекар у дечијој болници Фрања Јосифа. Током рада у овој болници, добио је позив да се прикључи српској војсци и њеној санитетској служби.
Служба у српској војсци
Након што је 11. јула 1876. године стигао у Србију, Маржик је постао лекарски помоћник и упућен на службу у Београд. Почетком следеће године добио је премештај у Ужице, где је обављао дужност лекара Ужичке бригаде. Током свог рада у Ужицу, често је обилазио војнике смештене у Пожеги и Ивањици. У току 1877. године, поднео је молбу за српско држављанство, које му је одобрено наредне године. Иако је био млад лекар током рата, активно је учествовао у организовању војног санитета.
4
Када су ратна дејства поново отпочела 1. децембра 1877. године, Маржик је био санитетски поручник и командир санитетског одељења I Ужичке бригаде, која се налазила на Јаворској позицији. Санитетска служба српске војске у то време није била довољно развијена и имала је само четвртину потребног броја особља. По завршетку рата, Маржик је отишао у Рашку, где је у августу 1878. године основана II пољска болница, а он је постао њен први лекар и командир. За своје учешће у рату, добио је прву српску ратну споменицу и орден Друштвеног крста.
Током 1878. године, Маржик је поднео молбу за премештај у области које су Србији припале после Берлинског конгреса. Његова молба је одобрена, те је крајем 1878. године отишао у Лесковац. Војне власти су га оцениле као веома способног и предузимљивог лекара. У то време, Маржик је већ добро говорио српски и користио ћирилично писмо, што потврђују његова писма. Поред српског и чешког, говорио је и руски, немачки, а служио се и француским, латинским и грчким.У Лесковцу, Маржик је радио као трупни лекар у пратњи 8. батаљона. Убрзо је постао управник болнице, а често је био и једини лекар у њој.
