rts.rs
U narednoj deceniji, roboti će zameniti 20 miliona radnika. Zahvaljujući četvrtoj industrijskoj revoluciji, pametne mašine proizvodiće pametne proizvode, a sledeća velika promena će se desiti u saobraćaju sa vozilima bez vozača.
Digitalizovana proizvodnja i četvrta industrijska revolucija zaživele su 2011. godine u Nemačkoj. Povezuju automatizovanu proizvodnju sa IT tehnologijom. Naša zemlja ih primenjuje i u teoriji i u praksi.
Posle pandemije eksperti iz regiona, ali i sveta, ponovo u Beogradu razmenjuju iskustva o tehnološkoj budućnosti.
Marek Galinski sa Tehničkog univerziteta u Bratislavi kaže da su u Slovačkoj razvili automatizovani koncept saobraćaja koji nema nikakvih prepreka za primenu.
„Nije potrebno graditi nove auto-puteve, već samo povezati aplikacije u vozilima sa senzorima na putu. Ne vidim razloga da u narednoj deceniji bude realnost saobraćaja bez vozača. Koncept čeka investitore“, objašnjava Galinski.
Prvi robot koji je proizveden u Srbiji Lola 50, pre skoro četrdeset godina, predstavljao je početak digitalizacije naše industrije.
Da je zadržan kontinuitet, govori i podatak da je prošle nedelje na Mašinski fakultet u Beograd došlo 20 studenata iz Francuske, kako bi se obučavali upravo iz 4.0 tehnologije.
Digitalizovana proizvodnja i četvrta industrijska revolucija zaživele su 2011. godine u Nemačkoj. Povezuju automatizovanu proizvodnju sa IT tehnologijom. Naša zemlja ih primenjuje i u teoriji i u praksi.
Pripremio Dragan Stojev
Posle pandemije eksperti iz regiona, ali i sveta, ponovo u Beogradu razmenjuju iskustva o tehnološkoj budućnosti.
Marek Galinski sa Tehničkog univerziteta u Bratislavi kaže da su u Slovačkoj razvili automatizovani koncept saobraćaja koji nema nikakvih prepreka za primenu.
„Nije potrebno graditi nove auto-puteve, već samo povezati aplikacije u vozilima sa senzorima na putu. Ne vidim razloga da u narednoj deceniji bude realnost saobraćaja bez vozača. Koncept čeka investitore“, objašnjava Galinski.
Prvi robot koji je proizveden u Srbiji Lola 50, pre skoro četrdeset godina, predstavljao je početak digitalizacije naše industrije.
Da je zadržan kontinuitet, govori i podatak da je prošle nedelje na Mašinski fakultet u Beograd došlo 20 studenata iz Francuske, kako bi se obučavali upravo iz 4.0 tehnologije.
Kakva je situacija u Srbiji
Situacija u svetu, ipak, poremećena je posebno u proizvodnji mikročipova. Pokidani reprolanci u svetu usporavaju proizvodnju.
Kada je reč o Srbiji, ona prednjači u digitalizaciji u odnosu na region, a ima i operacioni program. Desetine domaćih privatnih kompanija uveliko primenjuju najmoderniju tehnologiju.
Vidosav Majstorović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu kaže da je ideja da se u okviru koncepta industrijske digitalizacije, razvijaju i nove generacije proizvoda.
„Oni će imati visoku dodatu vrednost u svojoj ceni. Na taj način podići će naš bruto domaći proizvod“, objašnjava Majstorović.
Danas, 39 industrijski najrazvijenijih zemalja ima svoje strategije. Ne postoji jedinstven pristup već svaka zemlja ponaosob, pa i Srbija, definišu svoje nacionalne prioritete u toj oblasti.
Kada je reč o opremi, na Mašinskom fakultetu u Beogradu su najmoderniji 3D štampači i domaći roboti poslednje generacije.
