Zanimljivosti o parfemima
Čovekov mozak može sa velikom tačnošću da zapamti, seti se i prepozna 50,000 različitih mirisa.
Ustanovljeno je da su nam najprivlačniji partneri koji mirišu sasvim drugačije od nas. Tako da bi partneru trebalo kupovati suprotan parfem od onog koji se nama sviđa.
Grobnica faraona Tutankamona otvorena je 3,000 godina posle njegove smrti. Ovaj prostor bio je krcat parfemima. Tu je bilo smešteno čak 3,000 bočica parfema. I posle tolikih vekova od njihovog nastanka, nisu izgubili miris Legenda kaže da su mirisi pomogli Kleopatri da zavede Marka Antonija. Dovela ga je u odaju punu ružinih latica i tako ošamućen mirisom cveća zaljubljuje se u nju. Takođe, važi i to da je natopila jedra brodova eteričnim uljima jasmina dok ga je dočekivala
U XVII veku na dvoru Luja XV proizvodnja parfema bila je poprilično zastupljena, te su ga zato nazivali “Parfimisanim dvorom”. Važilo je pravilo da sve i svako mora da miriše. Tako su se mirisi “polivali” i po odeći, rukavicama, lepezama, nameštaju… Kolonjska voda nastala je u XVIII veku u nemačkom gradu Kelnu, pa tako i dobija ime. Tada se nije koristila samo u kozmetičke svrhe, već se dodavala u vina, kockice šećera su se njom natapale i jele se kako bi se osvežio dah.
Istorija parfema
Parfeme (latinski „per fume“ znači „kroz dim“) su obožavali Egipćani, Rimljani i Arapi. U davna vremena parfemi su se radili od začina i bilja kao što je bergamot, mirta, korijander, smole crnogoričnog drveća i badema.
1370. godine je napravljen prvi moderni parfem Hungary Water koji je sadržavao mešavinu mirisnih ulja u alkoholnom rastvoru. S’obzirom na evoluciju i razvitak parfemske industrije klasifikacija mirisa nikada nije kompletirana.
1983. godine je parfemski konzultant Michael Edwards napravio klasifikaciju mirisa koju je nazvao The Fragrance Wheel, gde su obuhvaćene podgrupe pet standardnih mirisnih grupa – Cvetni mirisi (nežno cvetni, orijentalni), Orijentalni (lakši, drvenasti), Drvenasti (vlažni i suvi), Fougere (sadrži mirisne elemente iz svih grupa) i Sveži (citrusni, zeleni, vodenasti).
Struktura parfema
Svaki parfem se sastoji od mnogo različitih mirisnih esencija čija se dužina zadržavanja na koži razlikuje. U zavisnosti od toga koliko im treba da ispare s kože, stručnjaci mirisne esencije dele na bazne, srednje i gornje note.
Gornja nota
Gornja nota je miris koji se oseti čim se otvori bočica i onaj zbog kog nam se parfem svidi ili ne. Ipak, to nije pravi miris parfema jer sadrži mirisne esencije koje za 10 do 30 minuta ispare. Uglavnom je reč o mirisnim notama agruma, lavande, anisa i mente.
Srednja nota
Srednja nota je pravi parfem koji na koži traje od tri do četiri sata. Trenutno su najpopularnije čempres i orijentalne note.
Bazna nota
Bazna nota sastoji se od mešavine trajnih mirisnih esencija, čiji je glavni zadatak da vežu slabije arome. Za bazu parfema obično se koriste note drveta, iris, vanila i balzami.
