субота, новембар 23

ZASLUŽNI ČESI I NJIHOVI POTOMCI U JUGOISTOČNOJ SRBIJI: Todor Kobliška

izvor. Beli Andjeo Info

Jozefu Kobliški, iz Moravske, vojnom hirurgu u Dubrovniku, 1867. godine rodio se sin Todor, budući student u Beogradu i gimnazijski profesor u Nišu. – Zvanično zatražio prevođenje u srpsko podanstvo. – Tek sada objavljen „Rečnik misli i izreka“ sa preko 10.000 sentenci svetskih velikana

Prezime Kobliška je i najširoj javnosti naše zemlje postalo poznato pre više od jedne decenije, kada je niški fudbalski klub „Radnički“ širom Evrope uspešno igrao u kupu Uefa, pa su tim povodom zamenjene reči starovaroške niške pesme „Udavija se jedan kalfa“, tako da je refren glasio „U baštu cirišku opet šaljemo Koblišku“. Ta pesma je mesecima bila hit, sve dok je u Cirih, na izvlačenje parova za sledeće kolo u koje se „Radnički“ plasirao, odlazio tadašnji predsednik Upravnog odbora kluba dr Slobodan Kobliška, profesor, a duže vreme i dekan Građevinskog fakulteta u Nišu. On je i najzaslužniji što se sada skoro jedan vek posle nastajanja, pojavila knjiga njegovog deda Todora Kobliške.

Todor Kobliška, sedi prvi zdesna, sa članovima redakcije „Gradina“ 1900. godine

Todor Kobliška je bio član redakcije, koja je, i kao osnivač 1900. godine u Nišu pokrenula i dve godine izdavala časopis „Gradina“, prvi književni časopis na užem području Balkana, i sigurno prvi koji je redovno objavljivao prevode dela najuglednijih evropskih pisaca svoga vremena. Najzaslužniji za to je bio Todor Kobliška, koji je u redakciji , bio urednik rubrika za stranu književnost i najveći broj objavljenih tekstova preveo sa francuskog, italijanskog, nemačkog, latinskog.

Todor Kobliška (Dubrovnik, 1867) nišlija austrougarskog porekla, jedan od najistaknutijih intelektualaca u Srbiji na prelazu devetnaestog u dvadeseti vek, profesor Prve niške gimnazije za latinski, grčki jezik i književnost, srpski i nemački jezik, jedan od članovima redakcije časopisa „Gradina” (koji i danas izlazi u Nišu), sve do pogibije u Prvom svetskom ratu. Nosilac je ordena „Svetoga Save”, pisac knjige „Rečnik misli i izreka”, sa preko 10.000 sentenci preko hiljadu književnika, filozofa, naučnika, političara, vojskovođa i drugih velikana.

foto wikipedia

Život i karijera
Rodio se u Dubrovniku 1867. godine u porodici Kobliška, od oca Jozefa, rodom iz Moravske priznatog vojni hirurga u Dubrovniku, i majke rođene dubrovčanke Ane Žakerija.

Maturirao je u dubrovačkoj gimnaziji 1884. godine. i baš u tu vreme, doživeti prvi susret, sa Srbijom, u kojoj će kasnije provesti najveći deo života. U Beču je započeo studije, koje nije okončao. Godine 1891. godine upisao studije jezika na Filozofskom fakultetu Visoke škole u ​​Beogradu, i diplomirao 1895. godine. Iste godine odlukom Ministarstva prosvete i crkvenih dela postavljen je za predavača u Prvoj niškoj muškoj gimnaziji, gde je zvanje suplenta stekao 1898. godine. Nakon položenog stručnog ispita 1901. godine, stekao je zvanje profesora za latinski i grčki jezik i književnost, srpska i nemački jezik.

Sa svojim poliglotskim znanjem Todor Kobliška se brzo uklopio u intelektualni krug, i mešoviti život tadašnjeg varoškog života u Nišu, koji je činila mešavina orijentalnog i nadirućeg evropskog.

Tako da je:

„ Visoki i naočiti Kobliška lako prihvatio i srpski varoške navike: sedenje u kafanama uz malo pića i mnogo razgovora, od bezazlenih ćaskanja do bučnih i žučnih rasprava o „svetskim” temama. ”Života u Nišu motivisao je Koblišku da i zvanično zatraži prevođenje iz austrougarskog u srpsko podaništvo. Dobio ga je, zajedno sa Svedočanstvo Ministarstva unutrašnjih dela od 3. novembra 1898 . godine, u kome piše:

Svedočanstvo je Ministarstvo unutrašnjih dela izdalo 3. novembra 1898. godine .U niškoj Sabornoj crkvi, po pravoslavnom obredu, venčao sa Katicom Nikolić, a njihov sin Dušan je bio jedan od najstarijih školovanih građevinskih inženjera u ovom delu Srbije.Dr Slobodan Kobliška, Todorov unuk bio je  predsednik Upravnog odbora kluba  Kobliška, profesor, a dugo vremena obavljao je i funkciju dekana Građevinskog fakulteta u Nišu. Prof. dr Slobodan Kobliška je upravo  najzaslužniji što je  nakon mnogo decenija  objavljena  knjiga njegovog deda Todora Kobliške ‚‚Rečnik misli i izreka .Nišlija Todor Kobliška nosilac je  Ordena Svetog Save.

Poginuo je tokom Prvog svetskog rata.

Foto: wikipedia

Čto se tiče porodice Kobliška, Treba reći da se ona podelila na dve grane.Potomci Antuna Kobliške su nastavili da žive i rade u Beogradu, dok je druga grana koja potiče od Todora Kobliške ( rodjeni brat Antuna Kobliške), vezana do današnjih dana za Niš.

Foto: Arhiv Niš

Što se tiče Radovana Kobliške, mladjeg sina Antuna Kobliške, njegov životni put je mnogo manje poznat.Na osnovu arhive porodice Kobliška iz Niša, saznajemo da je rodjen 1903.godine u Požarevcu.Iz članaka koji su o njemu donosili predstonički listovi, vidimo da je studirao vajarstvo u Parizu, kod Burdelija i slikarstvo na akademiji Grand Šamije.

foto: Arhiv Niš

Tokom medjuratnog perioda, Radovan Kobliška je u više navrata priredjivcao samostalne i kolektivne izložbe svojih slika, koje su impresionirale publiku i novinare po tome što su radjene tehnikom bez upotrebe četkice već isključivo prstima.

Umro je u Beogradu 1961.godine.

Ovaj projekat je finansiralo Ministarstvo spoljnih poslova Češke Republike.

Podeli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *