понедељак, мај 27

Češki portal o Danu državnosti Srbije. Godišnjica prvog ustanka i savremenog Ustava

Ovako su o Danu državnosti Srbije, pisali češki portali

Energy press , czechia-serbia.com

Srbija danas obeležava Dan državnosti – Sretenje. Obeležava početak Prvog srpskog ustanka protiv osmanske vlasti 15. februara 1804. godine i proglašenje Prvog srpskog ustava 15. februara 1835. godine, poznatog kao Sretenjski ustav Kneževine Srbije.
Državni praznik 15. februar je istovremeno državni i verski praznik Srbije. S jedne strane, Dan državnosti se obeležava u odnosu na dva značajna nacionalna događaja o kojima smo govorili na početku ovog teksta. Ovaj praznik ima istu težinu kao i 28. oktobar za Češku, kada takođe slavimo državnost i obeležavamo sećanje na uspostavljanje prve čehoslovačke države 1918. godine.

Petnaesti ( 15. ) februar ima verskog sadržaja za Srbiju jer je danas hrišćanski praznik Sretenje Gospodnje (Sretenje Gospodnje), koji podseća na dan kada je Bogorodica prvi put donela novorođenog Isusa u jerusalimski hram.
Prvi srpski ustanak protiv dominacije Osmanskog carstva, koji je počeo 15. februara 1804. godine, označava se kao vaskrs srpske države. Srbi su tada bili oslabljen narod, koji je mogao da nestane sa istorijske karte sveta. Vekovima su bili potlačeni i premeštani, razbijeni geografski i u smislu sopstvenog identiteta. Umesto ostavke, odlučili su da zablistaju starom snagom i moći, a ustanici predvođeni slavnim Karađorđem Petrovićem započeli su početak kraja viševekovne osmanske vlasti nad Srbijom i Balkanom u selu Orašcu.

Cela borba za sticanje slobode poznata je kao Srpska revolucija. Ustanici su bili vođeni vizijom buduće slobodne i nezavisne Srbije kao moderne evropske države. Iako je prvi ustanak ugušen, Turci više nisu mogli da gaze srpsku želju za slobodom u zemlji. Nekoliko godina kasnije dolazi i drugi ustanak pod vođstvom Miloša Obrenovića, koji je rezultirao priznanjem srpske autonomije i kneževskim položajem Obrenovića.

U Kragujevcu je 15. februara 1835. proglašen Sretenjski ustav Kneževine Srbije, što je bio nepovratan korak od feudalizma ka demokratiji, od Orijenta do Evrope. Bio je to prvi ustav moderne Srbije, koji se opisuje kao jedan od najliberalnijih u Evropi tog vremena. „Sretenjski ustav je dragulj evropske ustavnosti u prvoj polovini 19. veka. U to vreme u zapadnoj Evropi su postojali ustavi, ali je Srbija tada bila okružena moćnim apsolutističkim monarhijama. Za nas je ovaj ustav, koji je imao mnogo progresivnih, modernih i liberalnih odredbi, bio prva osnova srpske državnosti“, rekao je srpski istoričar prava profesor Sima Avramović. Sretenjski ustav dakle označava početak moderne Srbije.

Obeležavanje Dana državnosti počelo je u Beogradu uoči samog praznika, kada je sa Savskih terasa na Kalemegdanskoj tvrđavi odjeknula svečana artiljerijska paljba uz najviše državne i vojne počasti, podizanje državne zastave i intoniranje himne. Tokom samog praznika predsednik Aleksandar Vučić dodeliće najviše državne počasti i obratiti se naciji.

Podeli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *