Maša Brimer Dominić i njen suprug Andrej sa prijateljem Marekom Milerom, koji prevaljuje 796 kilometara hodajući, da bi poduhvat uspeo, prikupljaju donacije namenjene nezi najtežih bolesnika u našem glavnom gradu
Iz ljubavi između Beograđanke Marte Maše Brimer Dominić i Čeha Andreja Brimera ponikla je humana ideja, koju ovaj novopečeni bračni par nastoji da realizuje na nesvakidašnji način. Osnovali su neprofitno udruženje „Put ka transformaciji”, pomoću koga nastoje da podrže i doprinesu palijativnoj i kućnoj hospis nezi najtežih bolesnika u Beogradu. Da ona za takve pacijente bude potpuno besplatna. Među prvima pridružio im se neobičan svestrani Čeh Marek Miler, koji je u Srbiju prvi put stigao prošlog decembra na njihovo venčanje i bio očaran lepotama i gostoprimstvom u našoj zemlji. Mareka su upoznali dok ih je prošle godine posluživao u pivnici u Senohrabama, oko 40 kilometara udaljenoj od Praga. Sasvim slučajno čuo je razgovor o humanoj ideji koju Maša i Andrej nameravaju da ostvare i predložio da im pomogne i skrene pažnju javnosti na njih.
Ovaj mladić sve što nameri – nastoji i da ostvari i to trenutno dokazuje pešačenjem dugim 796 kilometara, od najstarijeg spomenika žrtvama Prvog svetskog rata u Bilovicama iznad Svitave, kod Brna, do Beograda, započetim 1. jula, čime poziva donatore da podrže pomoć u takozvanom kućnom lečenju teško obolelih u Srbiji. Kako Maša Brimer Dominić svedoči za naš list, to za veoma aktivnog Milera neće biti pretežak zadatak jer se, uz mnoštvo poslova i hobija, on aktivno bavi i sportskim aktivnostima, redovno trči i igra stoni tenis. Uz sve to, Marek Miler se u Češkoj bavi poprilično napornom rekultivacijom bašta, nastojeći da ulepša svaki kutak u svojoj okolini.
A kad god nađe slobodno vreme, voli da kampuje, uz neizostavne zvuke gitare od koje se ne odvaja. Muzičko umeće pokazaće i beogradskoj publici na humanitarnom koncertu koji će, s Mašom i Andrejem, koji osnivaju bend „The Foolish Mystics”, upriličiti po završetku pešačkog podviga i stizanju u Beograd, otprilike krajem ovog meseca. Tu ga očekuje i poklon, električna gitara, koju će mu, kao nagradu za prepešačene kilometre, lično napraviti Mašin i Andrejev venčani kum Jan Fic, s kojim se prošle godine na zajedničkom putovanju na njihovu svadbu opkladio da će prepešačiti blizu 800 kilometara od okoline Praga do Beograda.
– Marek je neposredan i poseban mladić, human, koji voli ljude i život. Prošlog decembra iznenada je preminula njegova četvorogodišnja rođaka i to ga je samo učvrstilo u nameri da podrži našu ideju. Gledanost njegovog „hodočašća” na objavama koje postavljamo na fejsbuk stranici „Put ka transformaciji” raste i ovih dana objavićemo račun „Belhospisa”, kome ćemo prebaciti sve prikupljene donacije. Novac skupljamo za Beograđane koji su socijalno ugroženi, a dugotrajno bolesni i nemaju dovoljno para za negu i lečenje. Andrej je to iskusio kada je njegova baka bila na samrti u Češkoj, a ja kada je moj otac umirao u Beogradu. Postoji još jedan razlog zašto želim da pomognem bolesnima. Rodila sam se sa Frejzerovim sindromom, koji ima samo 150 osoba na svetu, i morala da prođem kroz 30 operacija u detinjstvu i mladosti da bih normalno živela. Mnogo puta u životu sam bila bespomoćna i tada mi je značila profesionalna medicinska nega. Želimo da pomognemo teško bolesnima u Srbiji da dostojanstveno okončaju život – ističe Maša Brimer Dominić.
Najavu ove humanitarne akcije bračni par Brimer snimio je u kratkom video-klipu koji se može pronaći na jutjub kanalu „PkT2022”. Maša, rođena Beograđanka, odrasla je inače u Češkoj, odakle joj je majka. Tamo je upoznala Andreja, ali su pre više od godinu dana odlučili da žive u glavnom gradu Srbije jer se on mnogo svideo njenom suprugu. Andrej Brimer za „Politiku” kaže da su ga očarale istorija, kultura i posebno arhitektura našeg glavnog grada.
– Živeo sam u pola Evrope, ali nigde nisam video arhitekturu kakvu Beograd ima, čarobna zdanja poput zgrade Glavne pošte. Sviđa mi se što se nove građevine uklapaju uz stare, a lepota ušća Dunava i Save je neprocenjiva. Kao i Avale. Prag, Salcburg, Beč nemaju ono što Beograd ima, a to su šume. Kod njih su samo polja, a bogatstvo Beograda je u drveću. Teško mi je bilo da razumem mentalitet vašeg naroda, jer ovde ljudi kada čuju da dolazim iz Evrope misle da mi iz džepova ispadaju evri, što nije istina. I u Evropi se teško živi, ne postoji ‚tamo neki raj’ – njega sami gradimo pravilnim razmišljanjem. Nije nigde problem u novcu, problemi su u našim glavama i kada čovek njih reši, onda može da menja svet – ističe Andrej, koji će to pokušati da učini, uz Mašinu i Marekovu pomoć.
Krajnji cilj im je, ukoliko ova akcija naiđe na dobar odziv, besplatno zbrinjavanje umirućih i teško bolesnih u prihvatnom centru koji bi voleli da osnuju u budućnosti.
– Vidimo da u Srbiji postoje ustanove u kojima se nega palijativnih i teško obolelih debelo naplaćuju, a kada pogledamo prosečnu platu u zemlji i činjenicu da mnogi ni nju ne dosežu, shvatamo da za dosta stanovnika nema šanse da im takva nega bude dostupna. To je ono što mi nastojimo da promenimo – ističe Maša Brimer Dominić.
IZVOR POLITIKA
