уторак, децембар 3

Uspeh negotinskih vinara – od snova i ljubavi do održive budućnosti

 IZVOR: EU INFO KUTAK NIŠ   POSTAVIO: ENERGY PRESS

Na istoku Srbije, u neposrednoj blizini Negotina, smešten je vinogradarski region izuzetne lepote, koja bi se mogla meriti sa onom iz Burgundije ili Provnase. Ova asocijacija na Francusku i njene vinske regione nije slučajna. Rajačke, Rogljevačkee, Smedovačke pimnice, koje nazivamo Negotinskim pimnicama, nastale su između 1860. i 1890. zahvaljujući trgovinskim odnosima sa francuskim vinarima koji su se doselili u ove krajeve napuštajući svoje vinograde pogođene filokserom. Pimnice su sazidane od domaćeg kamena koji se nalazi na nekoliko metara u dubini zemlje i koji i sam svojim krečnjačkim sastavom doprinosi razvoju korena vinove loze, hraneći ga akumuliranom vodom, kao i razvoju šećera i kiselina u plodu.

Selo Rogljevo ima 120 domaćinstava i isto toliko vinskih podruma. U novije vreme, vinari ovog kraja vraćaju se autohtonim sortama Negotinskog kraja poput crne tamjanike i bagrine. Jedan od njih je i Goran Jovanović koji se pored tradicionalnim vinarstvom, poslednjih sedam godina bavi i seoskim turizmom. Jovanović je uz podršku EU organizator Krajinske berbe, manifestacije koja se održava svake prve subote u septembru. To je prilika da domaći vinari i gosti učestvuju u berbi grožđa i bogatom kulturnom programu očuvanja tradicije, a da vinari, ali i proizvođači buradi za vino, izlože svoje proizvode i naprave dobre poslovne dogovore.

Jedna od najlepših kuća ovog kraja, „Dunjin konak“, vlasništvo je Gordane Stanković iz Rogljeva, zahvaljujući podršci EU biće renovirana i spremna da u punom sjaju dočeka goste iz zemlje i sveta. Dunjin konak je 1936. podigao deda Gordane Stanković, Milen Aleksić, po projektu koji je dobio od poznatog beogradskog trgovca nekretninama Milana Panića. Jedini zahtev Gordaninong dede je bio da se kuća po svojoj autentičnosti razlikuje od svih ostalih od Negotina do Niša. Kuća nesvakidašnje lepote i izgleda nalazi se u srcu Rogljeva, a zahavljujući projektu GIZ-a, Gordana će moći da sanira oronuli krov kuće i uradi hidroizolaciju, što će kući obezbediti još mnogo novih decenija, a Gordani i njenoj porodici mogućnost da razvijaju svoj porodični posao u receptivnom turizmu.

U Smedovcu,  Bojan Stanisavljevic, biciklista i turistički radnik sa kampom za bicikliste u Negotinu, glavna je podrška turistima koji putuju Eurovelo 6 i Eurovelo 13 biciklističkim rutama. Dobijena bespovratna sredstva iskoristio je za nabavku bicikala, kamp opreme i opremanje apartmana. Sredio je pivnicu u Smedovcu u koju namereva da proširi svoj biznis i turističke usluge.

Željko Perić iz Rajca je šesta generacija u porodici vinara. I pored brojnih nedaća koje je nosilo vreme u kome je on kao naslednik pimnice morao da vodi gazdinstvo, nikada nije dozvolio da odustane ili klone duhom. „Drago mi je što sam ostao ovde i nastavio da se bavim ovim poslom., za razliku od mnogih iz ovog kraja koji su otišli. Srećan sam što sam ovde i što ćuvam tradiciju pimnice, što sam baš na ovom mestu, sa ovom kruškom ispred…“ govori nam Željko neskrivajući ljubav prema svom kraju i pimnicama.

Zahvaljujući podrški EU, Perić je unapredio svoju turističku ponudu i trenutno adaptira staru kuću u selu za potrebe dodatnih smeštajnih kapaciteta. Kako kaže, COVD-19 je doprineo povećanju broja domaćih turista, od kojih mnogi nisu ni znali za postojanje pimnica.

San Željka Perića nije ni mali, ni skroman, njegova je želja da u Rajačkim pimnicima izgradi pistu za sletanje i poletanje malih aviona, kako bi svoje mesto i region podigao visoko na lestvici turističke ponude. Oni koji žele hrabro i sanjaju naizgled nemoguće nosioci su promena. Nadamo se da će ljudi iz ovog kraja svojim velikim radom i ljubavlju dosegnuti do svojih snova.

Kroz projekat „EU za kulturno nasleđe i turizam“  koji finansiraju Evropska unija i Vlada Nemačke, a sprovodi GIZ, Rajačke i susedne Rogljevačke pivnice ulaze uskoro u značajnu infrastrukturnu rekonstrukciju, kojom će se stvoriti osnovni uslovi za razvoj ruralnog turizma, vinarstva i vinogradarstva na pivnicama.

Podeli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *