уторак, децембар 3

Kako nastaju ružičasti dijamanti: Svetlucavo kamenje rođeno raspadom superkontinenta u davnoj prošlosti Zemlje

izvor: euronews.rs foto A.B

Nalazište ružičastih dijamanata Argajl u Zapadnoj Australiji, gde se nalazi i rudnik retkog dragog kamenja, nastalo je tokom raspada drevnog superkontinenta nazvanog Nuna, pre oko 1,3 milijarde godina, navodi se u najnovijoj studiji australijskih istraživača.

Naučnici koji proučavaju ležište dijamanata Argajl naveli su da sada imaju bolje razumevanje geoloških uslova potrebnih za formiranje ružičastih dijamanata i drugih varijanti boja, prenosi CNN.

U studiji objavljenoj u časopisu „Nature Communications“, istraživači navode da su došli do tog zaključka koristeći lasere za analizu minerala i stena izvađenih iz ležišta Argajl.

„Dok se kontinent koji će postati Australija nije raspao, područje u kojem se nalazi Argajl bilo je razvučeno, što je stvorilo praznine u Zemljinoj kori. Magma koja je kroz njih izbijala na površinu, donosila je sa sobom ružičaste dijamante. Koristeći laserske zrake manje od širine ljudske dlake na stenama iz rudnika, otkrili smo da je Argajl star 1,3 milijarde godina, što je 100 miliona godina starije nego što se ranije mislilo. To znači da je nalazište verovatno nastalo kao rezultat raspada drevnog superkontinenta“, rekao je vodeći autor studije i Hugo Oliruk, istraživač u Centru „Džon de Leter“ iz Perta.

Kako se navodi, većina rezervi dijamanata nalazi se unutar vulkanskih stena koje su brzo „izbacile“ drago kamenje iz unutrašnjosti Zemlje na površinu.

Međutim, da bi dijamanti postali ružičasti ili crveni, moraju da budu podvrgnuti intenzivnim silama sudarajućih tektonskih ploča, koje uvijaju i savijaju njihove kristalne rešetke.

Na ovaj način se formira i većina smeđih dijamanata, a u Argajlu se ovaj proces dogodio pre oko 1,8 milijardi godina kada su se sudarile Zapadna Australija i Severna Australija, pretvarajući nekada bezbojne dijamante u ružičaste. 

Ovaj lanac događaja, prema studiji, sugeriše da spojevi drevnih kontinenata mogu biti važni za pronalaženje ružičastih dijamanata – i mogu voditi istraživanje ka drugim ležištima.

„Većina naslaga dijamanata pronađena je usred drevnih kontinenata. Argajl se nalazi na spoju dva od ovih drevnih kontinenata, a ovi rubovi su često prekriveni peskom i zemljom, ostavljajući mogućnost da slični vulkani sa ružičastim dijamantima još uvek stoje neotkriveni, uključujući i u Australiju“, rekao je Oliruk.

Argajl, koji je sada zatvoren, je izvor 90 odsto ružičastih dijamanata pronađenih u svetu.
Ružičasti dijamanti su izuzetno retki i poželjni, a polirani primerci najvišeg kvaliteta mogu se prodati za desetine miliona dolara. 

Podeli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *