уторак, децембар 3

Srebrni oltar srpskog kralja Milutina – poklon za baziliku Svetog Nikole u Bariju

postavio Beli Andjeo Info

Jedan od najskupocenijih i fizički najvećih poklona nekog vladara familije Nemanjić bio je srebrni oltar namenjen za baziliku Svetog Nikole u Bariju.
Ovaj oltar od 600 kilograma srebra iz Novog Brda, dar je srpskog kralja Milutina. Prema sačuvanim spisima iz 14. veka, mermerni oltar bio je obložen srebrnim pločama i figurama svetitelja, a osvetljavalo ga je 18 bogato dekorisanih kandila.
Oltar je pravljen na licu mesta, a kapela od ploča od srebra i zlata, mešavine koja se proizvodila samo u srednjovekovnoj Srbiji.
U sredini je bio grob Svetog Nikole pod časnom trpezom koju su krasili reljefi biblijskih predstava. U starim spisima naziva se „Besmrtni spomenik“. Istoričar Bartolini zapisao je kako je na jednoj velikoj srebrnoj ploči bio izveden natpis:
“Godine gospodnje 1319. meseca juna, Uroš, kralj Raške i Dioklecije, Albanije, Bugarske i cele primorske zemlje od zaliva adrijatijskog, od mora sve do reke Dunava velikog, dao je načiniti ovo delo oltara…“
Od onoga što je kralj Milutin poklonio današnji posetilac može videti samo ono isto srebro, zlato i drago kamenje POD UTICAJEM BAROKA.
Srebrni oltar namenjen za baziliku Svetog Nikole u Bariju i kapela nisu dugo potrajali jer je tokom 15. veka kralj Napulja, Ferdinand I pretopio deo Milutinove kapele kako bi svojim vojnicima dao novac koji je dugovao.
Zatim katolički sveštenici su još 1676. godine pretopili srebrne figure sa starog oltara i od njih načinili nove, po ukusu koji je barok tražio, sa mnogo anđela i šara u reljefu koje predstavljaju čuda Sv.Nikole.
ČAK JE NESTAO I STARI NATPIS MOĆNOG SRPSKOG VLADARA.
Uništeno je delo starih srpskih majstora. Ipak, nešto je i ostalo. U trezoru crkve ima jedna ikona koju oni zovu „Uroševa ikona“.
To je ikona Svetog Nikole, a poklon Uroša Trećeg, odnosno kralja Stefana Dečanskog, ali je italijanski slavisti i istoričari jednostavno nazivaju UROŠEVOM.
Takođe, krajem 20. veka napravljena je replika srpskog originala, međutim više u baroknom stilu iz 15. ili 16. veka.

Podeli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *