postavio beli Andjeo Info
Iako deluje malo verovatno da je nekoliko stotina lutaka i lutkara moglo da sačuva jezik, poslednje preostalo češko nasleđe iz prošlosti bilo je vezano za konce lutke.
Images / Hans-Peter Merten
U 17. veku, dok je Kraljevina Bohemija bila pod vladavinom Habzburške monarhije, češki jezik je gotovo isčezao. Kada su protestanti Bohemije izgubili bitku protiv katoličkih snaga na Beloj Gori (Bila Hora), koja se nalazi u današnjoj Češkoj Republici, austrijska vladavina je eskalirala već postojeće političke i verske razlike u regionu. Poraz je dobio dodatni zamah i još više podelio Evropu, podstakao Tridesetogodišnji rat, u kojem češkim protestantima dominiraju katolici. Ali ulog je bio veći od same moći – narodni identitet i jezik.
Kada je protestantski sud napustio Prag, u prvoj polovini 17. veka, grad je bio u konstantnom gubitku skoro dva veka. Novi vladar, Ferdinand II, gledao je na protestante kao na pretnju svojoj veri. Češko stanovništvo, uglavnom seljaci i ljudi radničke klase, bilo je primorano da govori nemački jezik, jezik svojih okupatora. Ubrzo nakon toga, intelektualci, koji su u početku odbijali nemački jezik, pripojili su se masi. Čak su i češki glumci nastupali na nemačkom jeziku. Češki jezik je postao samo dijalekt i vrlo brzo bi otišao u zaborav da nije bilo skromnih komada drveta.
Naime, sam akt pravljenja lutaka je dugo bio neki vid protesta za češki narod. Ubrzo nakon dolaska na vlast Ferdinanda II, rezbari drveta, koji su bili više obučeni za izradu baroknih stolica nego ljudskih kopija, počeli su da kreiraju i lutke za za glumce širom Bohemije, budući da je to bio jedini način da se češki jezik govori na javnim mestima. I dok se ostatak zemlje pridržavao nametnutog nemačkog jezika, putujući glumci i lutkari su kroz lutke govorili na svom maternjem jeziku.
Iako deluje malo verovatno da je nekoliko stotina lutaka i lutkara moglo da sačuva jezik, poslednje preostalo češko nasleđe iz prošlosti bilo je vezano za konce lutke.
Danas se većina lutaka i dalje pravi od drveta i visi na koncima poput svojih prethodnika. Još uvek rezbarene u tradicionalnim oblicima poput kraljeva, kraljica, veštica, seljaka i životinja, drvene lutke odaju utisak da se ništa nije promenilo. Ništa, osim činjenice da su danas namenjene deci i ukrašavanju umesto protestu.
Lako je uvideti zašto su ove marionete pronašle dom u češkim srcima i zašto magija lutaka nastavlja da prožima grad.
Izvor: bbc.com
