понедељак, мај 27

Vruć vetar, ljubav  i šešir 

Energy press foto E.V.

Poznati glumac i reditelj Ljubiša Samardžić -Smoki dobio je spomenik u Niškoj Banj,mestu gde  je živeo od svoje desete godine do odlaska na fakultet u Beograd.Spomenik urađenom po liku čuvenog  Šurde, kojeg je maestralno dočarao   u popularnoj seriji  „Vruć vetar“.Spomenik je  otkrila njegova supruga Mirjana sa četvoro unučadi, postavljen je u delu  centralnog šetališta u banjskom parku .Obližnji trg na kome se nalazi njegov spomenik poneo je  ime slavnog umetnika. Ljubav prema Niškoj Banji i ljudima koji su obeležili njegovo detinjstvo nikad nije zaboravio i često je dolazio ovde, govore meštani ponosni na svog sugrađanina.

Otkrivanju su prisustvovali i Samardžićeva ćerka sa suprugom, građani, predstavnici Grada Niša i Opštine Niška Banja. Inicijativa za podizanje spomenika Samardžiću potekla je od građana, a sproveli su je članovi Lokalne akcione grupe „Katena mundi“, uz finansijsku podršku Grada i Opštine.

Rođen je 19. novembra 1936. u Skoplju u rudarskoj porodici koja je radila u rudniku uglja – Jelašnica kod Niške Banje.  Kao student Ljubiša Samardžić glumio je u nekoliko pozorišnih predstava u jugoslovenskom dramskom pozorištu, međutim niko nije ni slutio da će to biti sve u njegovom pozorišnom životu, životu na daskama. Krivci za to bili su filmovi.  Svoju prvu ulogu u filmu Samardžić dobija u 25-oj godini. Igrao je u filmu “Igre na Skelama” (1961.) reditelja Srećka Viganda (Weyganda). Pažnju kritike privukao je sledećom ulogom šarmantnog trapavka, nespretnjaka u filmu „Prekobrojna“ (1962.), Branka Bauera.

Nakon samo tri filma dobio je glavnu ulogu i nadimak Smoki u filmu „Peščani grad“(1963.). Ljubiša Samardžić je u više od sedamdeset filmova različitih žanrova, tokom gotovo trideset godina, glumio je glavne i veće sporedne uloge. Jedne od najznačajnijih kultnih uloga na malim TV ekranima ostvario je u TV serijama kao što su: Kuda idu divlje svinje; Policajac sa petlovog brda i Vruć vetar. Nagrade i priznanja Ljubiša Samardžić ostvario se u 100 filmskih i televizijskih uloga što potvrđuje da skoro ni jedan jugoslovenski film nije mogao biti zamišljen bez njega. Osvojio je brojne nagrade na Festivalima u Jugoslaviji, Srbiji i šire. U Veneciji 1967. godine dobio je nagradu Kup Volpi (Copa Volpi) za ulogu u filmu Jutro, redatelja P. Đorđevića. Za isti film 1968. dobija nagradu Ona i on i TV Novosti za najbolji glumački par godine sa Milenom Dravić. 1970. na filmskom festivalu u Nišu dobija Gran pri u filmu „Bitka na Neretvi“ redatelja Veljka Bulajića. U periodu od 1973. do 1988. dobio je čak šest Zlatnih arena na Pulskom filmskom festivalu za svoja glumačka ostvarenja, gde je postao najnagrađeniji glumac Pulskog festivala. Za najbolji glumački par dobija priznanje sa Vesnom Čipčić u TV seriji „Vruć vetar“ Aleksandra Đorđevića na filmskim susretima u Nišu.

Po izboru čitalaca TV Novosti 1980. potvrdili su priznanje. Za životno delo dobija nagradu AVNOJ (1988.), nagradu Pavle Vujisić (1995.) i nagradu akademije Ivo Andrića (2005.) – za uloge u jugoslovenskoj kinematografiji. Nagradu Milan Žmukić dobija 2016. godine na filmskom festivalu u Herceg Novom za izuzetna doprinos afirmaciji Hercegovačkog festivala. Filmski par više od 25 godina (Milena i Ljubiša) Milena Dravić i Ljubiša Samardžić su bili jedan od najpopularnijih i najpriznatijih filmskih parova bivše Jugoslavije. U opisu Ljubiše Samardžića glumačku veštinu pratio je i talent u režiji. Prvi svoj film „Nebeska udica“ snimio je 1999. godine. “Nebeska udica” premijerno je puštana na Berlinskom filmskom festivalu 2000. godine. Film je odmah bio zapažen i našao se među konkurentima za filmsku nagradu Zlatni medved, te je dobio vrlo dobre kritike.

To je bio prvi srpski kandidat za Oskara u kategoriji za najbolji strani film van engleskog govornog područja 2000. godine. „Nebeska udica“ je producirana u njegovoj produkcijskoj kući „Sinema dizajn (Cinema design)“ koju je osnovao sa svojim sinom Draganom (Gaga) Samardžić 1992. u Beogradu. 2000. Ljubiša režira film“Nataša” koji je praktično predvideo događaje 5. oktobra kada je srušen vladajući režim. Ovaj film nagrađen je u kategoriji za najbolju žensku ulogu (glumica Tijana Kondić) na festivalu u Puli, nagradom za najbolji film proglašen je u Bugarskoj (Albeni), kao i nagradom za umetničko izražavanje na MED filmu 2002. u Rimu. Film „Nataša“ je bio uvršten u programe na filmskim festivalima širom sveta. Posebno poglavlje u njegovom životu ima film “Ledina” iz 2003. godine. Iako to nije njegov najbolji film, sigurno je najintimnija drama, koju je Samardžić snimio posle smrti svog sina. Filmom „Ledina“ zatvorio se simbolično Berlinski filmski festival, a dva dana posle, prikazan kao jedini domaći film na FEST- u. Ljubiša

Samardžić režirao je i dve kostimirane i gledane TV serije: „ Jesen stiže dunjo moja“ i „Miris kiše na Balkanu“ koje su producirane u njegovoj produkcijskoj kući.  Osim te serije, veliki uspeh imala je i TV serija „Miris kiše na Balkanu“ koja je bila u užem izboru za Emi (Emmy) nagradu. Ljubišino poslednje pojavljivanje u javnosti bilo je 30. marta u Domu omladine na otvaranju 64 Martovskog festivala – beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma. Tu je premijerno pušteno njegovo poslednje ostvarenje “Panta rei”.

Podeli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *