Аутор: admin-aleksandra

Tokom češkog predsedavanja EU zgradu u kojoj se održavaju sastanci Evropskog saveta krasiće tepih, nameštaj i tapiserije od recikliranih materijala koje je uradilo devetoro mladih čeških umetnika. Češki umetnici su projektom Cvetna unija uporedili uniju država članica sa raznolikošću i međusobnom povezanošću prirode.Istovremeno se tim projektom, koji je finansijski podržan od strane češke vlade, mladi umetnci, grafički i dizajneri tekstila osvrću i na aktuelnu temu zaštite životne sredine.Pod ulaza u zgradu Saveta Justus Lipsius pokrivaće 12 tepiha u obliku cvetova postavljenih u krug. Inspiracija za tu postavku je zastava EU, samo su zvezde zamenjene cvetovima koji ukazuju na lepotu i raznolikost prirode, a u čemu umetnici vide paralelu sa saradnjom među članicama EU."Čast nam je što m...

tekst i slike Elizabeta Vojinović,Energy press, Beli Anđeo.info Konferencija za  novinare povodom početka Nisville jazz festivala  održana je danas  u Press centru u Tvrđavi.Na konferenciji su govorili Ivan Blagojević direktor i osnivač Nišville dzez festivala,Maja Mitić umetnička  direktorka i selektorka Internacionalnog Nišville džez  festivala Teatarskog Festivala, Danas se otvara Internacionalni Nišville dzež festival,pozorišnim i izložbenim programom .Nas očekuje nešto što ste več znali, za nijansu slabijeg kkvaliteta ali nadam se da ćete  biti zadovoljni nastupom bendova i progarama  koji se dešavaju i svega onoga što Nišville čini festivalom festivala i po čemu je on prepoznatljiv u celoj Evropi.Uglavnom su festivali vezani za određenu u...

   foto Nišville media team postavio Energy press Izložba pod nazivom “Džez pod svetlima Nišvila” Marine Pešić je selekcija fotografija izvođača koji su nastupali na Nišvil džez festivalu u periodu od 2014. do 2021. godine. Svečano otvaranje izložbe biće 10. avgusta u 19sati. Autorka izložbe, Marina Pešić, sa velikom posvećenošću beležila je momente njihovih nastupa i odabrala one najzanimljivije koje će publika ovogodišnjeg Nišvila moći da pogleda od 10. avgusta 2022. godine u prostoru Nišville press centra (Galerija „Paviljon u Tvrđavi“blizu ulazu u Tvrđavu. Posetioci će, između ostalih, moći da vide fotografije sa nastupa Kendi Dalfer, Aldi Meole, Boba Geldofa, Mejsia Parkera i mnogih drugih svetskih muzičkih legendi.“Nišvil festival sam zavolela...

Manastiri su oduvek bili uporišta pravoslavlja i bastioni duhovnosti. Građeni su tokom vekova a kao rezultat toga, u njima se pojavila neponovljiva lepota i kombinacija stilova arhitektonskih celina. Mnogi manastiri su uvršteni na UNESCO-ovu listu svetske baštine, jer njihova lepota zadivljuje i ostavlja bez daha. Predstavljamo našim čitaocima deset najlepših pravoslavnih manastira, koji se bez preterivanja mogu nazvati draguljima pravoslavnog sveta. Kijevsko-pečerska lavra (Ukrajina) FOTO: WIKIPEDIA Kijevsko-pečerska lavra je kolevka Ruske pravoslavne crkve. Manastir se nalazi na prostoru od 22 hektara, na obalama reke Dnjepar, u Kijevu. Bilo je to prvo monaško stanište u Rusiji, čiji je temelj postavio budući kijevski mitropolit Hilarion, autor Propovedi o zakonu i milosti...

svetapetka.info “Manastir Prepodobnog Prohora Pčinjskog nalazi se na šumovitim obroncima planine Kozjak, 30 km južno od Vranja. Istorija Manastira datira još od 1070. godine, kada je vizantijski car Roman Diogen podigao malu crkvu, posevećenu Svetom apostolu i jevanđelisti Luki, u čije zidine su položene mirotočive mošti Svetog Prohora Pčinjskog. Od tog vremena, miro neprestano teče iz svetiteljevih moštiju, i mnogi se bolesnici njime isceljuju. FOTO: WIKIPEDIA Manastir ostaje u okviru vizantijske države sve do kraja XII veka, kada, posle osvajanja ovih krajeva od strane velikog župana Stefana Nemanje, prelazi u sastav Srbije. Nemerljiv značaj za ovu pravoslavnu svetinju imao je kralj Milutin, za vreme čije vladavine je podignuto ili obnovljeno 40 crkava i manastira, a među njima ...

izvor svetapetka.info Crkva Agia Teodora Vasta je mala vizantijska crkva čiji krov probija 17 stabala. Drveće božikovine i javora više je od 30 metara, ali pored ulaza u crkvu vidi se samo jedan koren debljine ruke. Za divno čudo, ni u samoj crkvi, koja se nalazi u Arkadiji (Peloponez), osim nešto malo zelenila, nema nagoveštaja korenja. Još jedna zanimljiva činjenica o tom mestu je da ispod crkve protiče reka koja zaliva drveće, piše „Grik Siti Tajms“. Crkva je poznata po brojnim čudima koja su doživeli oni koji su u nju došli da se mole. FOTO: PRINTSCREEN Sveta Teodora odrastala je u selu, u kome su sinovi odlazili u rat da bi se borili protiv neprijatelja. Budući da u njenoj porodici nije bilo muškaraca, Teodora je odlučila da se priključi vojnicima kako bi njen otac ...